Kako da uštedite gorivo bez odricanja komfora

Cene goriva skaču češće nego što proveravamo pritisak u gumama. Za mnoge vozače to znači večitu dilemu: kako voziti bez griže savesti dok novčanik sve tanji? Mnogi prvo pomisle na ekstremne mere – gašenje klime, vožnju bez grejanja ili izbegavanje svake gradske gužve. Ali, istina je drugačija.

Ne morate žrtvovati udobnost da biste potrošnju sveli na minimum. Postoje navike koje ne bole, ali donose rezultate. Tehnologija u vašem automobilu može da radi za vas, a ne protiv vas, ako znate kako da je iskoristite. Od načina na koji pritisnete gas, do trenutka kada planirate put, sve ima svoju cenu.

U pitanju nije samo ušteda, već i pametno korišćenje onoga što već imate. I tu počinje prava vožnja ka ekonomičnijem svakodnevnom iskustvu, bez nerviranja i odricanja.

Auto servis može pomoći u smanjenju potrošnje – evo kako

Mnogi ne razmišljaju o tome da redovan odlazak u auto servis može direktno uticati na količinu goriva koju vozilo troši. Neispravan senzor kiseonika, prljavi filteri vazduha, zaprljane dizne ili nepravilno podešen motor mogu povećati potrošnju i do 20 odsto, a da vozač toga nije ni svestan. Kada se motor muči da radi u optimalnim uslovima, automatski sagoreva više goriva, a to na kraju meseca pravi značajnu razliku u troškovima. U servisu se može proveriti i stanje svećica, koje direktno utiču na sagorevanje, kao i balans točkova koji, ukoliko nije dobar, povećava otpor i otežava vožnju.

Još jedan često zanemaren faktor su pneumatici. Gume koje nisu dovoljno naduvane povećavaju kontakt sa podlogom i time opterećuju motor, što vodi ka većoj potrošnji. U servisu će vam tačno odrediti optimalan pritisak u gumama i proveriti njihovo stanje i istrošenost, jer i stara, ispucala guma može uzrokovati dodatno opterećenje. Redovno održavanje vozila ne znači samo sprečavanje kvarova, to je i strategija za racionalnu potrošnju i vožnju koja štedi novac na duže staze.

Tajne u vožnji koje štede novac svaki mesec

Način na koji vozite ima ogroman uticaj na to koliko često posećujete benzinsku pumpu. Jedna od najvažnijih, ali često zanemarenih tehnika jeste vožnja konstantnom brzinom. Česta ubrzavanja i nagla kočenja ne samo da troše više goriva, već dodatno opterećuju motor i sistem kočenja. Korišćenje tempomata na otvorenom putu može značajno smanjiti prosečnu potrošnju, a istovremeno i umanjiti stres za vozača. Takođe, izbegavanje prekomerne vožnje u niskim obrtajima može pomoći motoru da radi efikasnije, jer su mnogi automobili podešeni da troše optimalno u srednjem rasponu obrtaja.

Još jedna korisna navika jeste planiranje rute i izbegavanje nepotrebnog zadržavanja u saobraćajnim gužvama. Stajanje u mestu dok motor radi, posebno tokom hladnijih meseci, predstavlja čistu potrošnju bez ikakvog učinka. Isključivanje motora na semaforima koji traju duže od jednog minuta ili tokom čekanja može doneti uštedu na duže staze. Vožnja sa zatvorenim prozorima pri većim brzinama takođe smanjuje otpor vazduha i doprinosi manjoj potrošnji. Sve ove „sitnice“ zajedno čine veliku razliku već nakon prvog meseca primene.

Da li je klima uređaj zaista najveći potrošač?

Klima uređaj jeste dodatno opterećenje za motor, ali nije ni približno toliki potrošač koliko se često veruje. U proseku, uključena klima povećava potrošnju goriva za oko 5 do 10 odsto, zavisno od snage motora, temperature napolju i režima vožnje. Kod slabijih automobila ova razlika može biti primetnija, naročito u gradskoj vožnji, dok kod jačih vozila razlika gotovo da nije značajna. Ipak, problem nastaje kada se klima koristi neefikasno, na primer, kada hladi automobil dok su prozori otvoreni ili kada se ostavlja da radi iako u vozilu više nema nikoga.

Daleko veći „nevidljivi“ potrošači često su pogrešne navike vozača. Prekomerno ubrzavanje, loš izbor stepena prenosa, vožnja sa nepotrebnim teretom ili otvorenim krovnim nosačima – sve to znatno više utiče na potrošnju nego sam klima uređaj. Ako klima doprinosi udobnosti i koncentraciji tokom vožnje, svakako vredi tih nekoliko dodatnih decilitara goriva. Umesto da je gasite po svaku cenu, pametnije je optimizovati ostatak vožnje kako biste nadoknadili taj blagi energetski trošak.

Kad je vreme za promenu pneumatika zbog potrošnje

Iako se gume obično menjaju zbog istrošenosti šare ili sezone, malo vozača zna da stare ili nepravilno izabrane gume mogu značajno povećati potrošnju goriva. Kada je dezen istrošen ispod zakonom propisane granice od 1,6 milimetara, guma gubi sposobnost da se pravilno prijanja za podlogu, što stvara dodatni otpor i primorava motor da radi jače kako bi održao željenu brzinu. Isto važi i za gume koje nisu adekvatne za uslove vožnje: letnje gume zimi, zimske leti ili univerzalne koje ne odgovaraju tipu vozila. Svaka od ovih situacija povećava trenje, a samim tim i potrošnju.

Pored toga, starost pneumatika igra ključnu ulogu. Čak i ako šara izgleda očuvano, guma stara više od pet godina gubi elastičnost, postaje tvrđa i manje efikasna u vožnji. Takva guma ne samo da slabi prijanjanje, već dodatno opterećuje motor, naročito u krivinama i pri ubrzavanju. Provera datuma proizvodnje, pravilno odabrane dimenzije i sezonska rotacija nisu samo stvar bezbednosti – to su direktni faktori koji utiču na to koliko ćete plaćati gorivo svakog meseca. Menjanje guma na vreme može delovati kao trošak, ali je zapravo pametna investicija koja se brzo isplati.